Навешћемо два поступка за избор узбор узорка са неједнаким вероватноћама, код којих је вероватноћа пропорционална величини.
Нека се популација састоји од \(N\) јединица величине \(M_1, M_2, \ldots, M_N\). У узорак бирамо \(n\) јединица. Претпоставићемо да су \(M_1, M_2, \ldots, M_N\) цели бројеви.
У применама се избор јединица у узорак врши тако што се бира случајан број \(R\) (на пример, из таблице случајних бројева) између \(1\) и \(M\). Ако је изабран број између \(1\) и \(M_1\) укључујући и крајеве, у узорак се бира јединица \(1\). Ако је изабран случајни број између \(M_1+1\) и \(M_1+M_2\) укључиво, у узорак се бира јединица \(2\), односно ако важи \[M_1+ M_2+ \ldots + M_{i-1} < R \leq M_1+ M_2+ \ldots + M_{i}\] у узорак се бира јединица \(i\). Поступак се понавља до избора \(n\) јединица у узорак. Јасно је да је вероватноћа избора \(i\)-те јединице у узорак једнака \(M_i/M\), за \(i=1,2,\ldots ,N\), где је \(M=M_1+ \ldots M_N\).
Основни недостатак претходног поступка избора је сто се у њему захтева познавање величине сваке јединице основног скупа што може бити врло обиман посао кад је основни скуп велики.
Код овог поступка, избор узорка се врши тако што се бирају два случајна броја, тј. пар \((i,R)\) тако да је \(1\leq i\leq N\) и \(1\leq R\leq K\), где је \(K=\max_i\{M_i\}\).
Јединица \(i\) се бира у узорак, ако је \(R\leq M_i\). У противном одбацује се јединица \(i\) и поступак се понавља, тј. бира се нови пар случајних бројева. Поступак се наставља до избора \(n\) јединица у узорак.